Дигитализација античког епиграфског наслеђа у Србији

Дигитално документовање и презентација представља својеврсан вид заштите културног наслеђа, а примена савремене рачунарске технологије у епиграфској дисциплини у последњих петнаест година отворила је нове хоризонте у истраживању античке прошлости у погледу могућности за нова истраживања, публиковање и очување ове врсте споменика културе који представљају вредну тековину европске културне баштине, будући у исти мах споменици материјалне и нематеријалне културе. Античко епиграфско наслеђе у Србији део је те исте традиције и заслужује да буде систематски и на савремен начин обрађено и систематизовано, те да заузме равноправно место у дигиталној културној баштини Европе.


Мисија пројекта

Мисија пројекта Дигитализација античког епиграфског наслеђа јесте истраживање, систематизација, научна обрада, дигитално публиковање, те заштита и дигитална презентација античког епиграфског наслеђа са тла Србије. Затим, подизање свести о значају и важности античке епиграфске баштине као споменика материјалне и духовне културе на којој почива европска, и уопште читава западна цивилизација.


Визија пројекта

Пројекат је замишљен као језгро за окупљање, умрежавање и интензивирање сарадње између домаћих научно-истраживачких институција и установа културе које баштине и воде бригу о античком споменичком наслеђу, и њихово заједничко наступање у ширењу мрежа сарадње са међународним (е-)инфраструктурама. Пројекат треба да едукује, инспирише и подстиче колаборативни рад и нове концепте у истраживању


Оправданост пројекта

Оправданост пројекта огледа се пре свега у значају културног добра на чије је истраживање, публиковање и презентацију он чврсто фокусиран: ради се о јединственој врсти историјских извора на основу којих упознајемо цивилизацију која представља стуб европске културе.

У дигитално доба, у тренутку великог процвата и експанзије дигиталних хуманистичких наука, када се захваљујући технолошком развоју границе нових могућности у истраживању убрзаним темпом померају све даље, постојање у виртуелном свету има необичну важност. Када је у питању подручје дигиталне епиграфике направљени су значајни помаци. Бројни светски пројекти дигиталне епиграфике учинили су своје истраживање и свој материјал доступним на Интернету. Будући да су они обрађени на стручан начин, пратећи захтеве струке, електронска издања грчких и латинских натписа данас имају равноправни статус са штампаним корпусима. Захваљујући, сада већ значајном броју меродавних електронских корпуса натписа, веб-странице посвећене епиграфици неретко су, уз или уместо регистара у штампаним публикацијама, почетна станица за истраживаче. Уколико би са наше стране изостао напор да се антички, пре свега латински епиграфски материјал који је настао у римским провинцијама на тлу наше земље на стручан и савремен начин обради и представи у дигиталном свету, те остане скривен, недоступан и невидљив широкој публици корисника електронских ресурса, сасвим ускоро би могло доћи до привида да он не постоји или да се о њему не води брига. Пројекат је замишљен као озбиљан подухват чији би резултати остали дуго валидни. Он нуди стручан, иновативан приступ, полази од јасних идеја и прецизних циљева, усмерен је на умрежавање и на позитивно деловање и, уопште, на бригу о културном наслеђу.


Одрживост овога пројекта не огледа се искључиво у његовом научном значају, већ и у промовисању домаћих установа културе и њихових збирки као и у подстицању сарадње међу научно-истаживачким институцијама и установама културе и њиховог умрежавања ради размене знања, искустава и подизања капацитета.